Nikola Tesla Szerb Tanítási Nyelvű Óvoda, Általános Iskola, Gimnázium 3.7

О историји школе
Сеобе ...

Паја Јовановић, Сеоба СрбаљаСрби у Мађарској су историјска мањина која на овом подручју живи више од три века. Они су потомци Велике сеобе народа из 1690. године када је српски народ са територије данашњег Косова, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића, бежећи од турске најезде, населио просторе на којима је и данас присутан.

Српска заједница, бројно мала и расута, насељена је у сеоским и урбаним срединама. Ћирилично писмо, православље, обичаји и јака повезаност са матичним народом сачували су Србе у Мађарској током протеклих векова од надируће асимилације. Свака српска црквена заједница је од 1948. године имала своју школу, а њиховим уједињењем у Помазу је формирана Окружна јужно-словенска основа школа и колегијум. Школе се 1954. године из Помаза преселила у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус огледне школе. Српскохрватски језик и књижевност, историја и географија су се предавали на матерњем, а остали предмети на мађарском језику.

Дана 1. марта 1946. године у Печују је основана Јужнословенска средњо-учитељска школа, која је из политичких разлога крајем 1947. и почетком наредне године пресељена у Будимпешту у улицу Абоњи. Године 1950. је наша васпитно-образовна институција пресељена на Трг ружа где се и данас налази. У међувремену, постојећа Учитељска школа проширена је гимназијом.

Године 1954. из Помаза је Окружна јужнословенска основна школа са ђачким домом пресељена у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус окружне школе. За гимназијалце је Српскохрватски ђачки дом био смештен у улици Мункачи број 15. који је радио до укидања 1995. године.

Под називом Српскохрватска, односно, Хрватскосрпска основна школа, ђачки дом и гимназија функционисала је до 1993. године када је због новонасталих политичких промена у бившој СФР Југославији и разилажења српске и хрватске народности у Мађарској, дошло до раздвајања школе.

Српска школа „Никола Тесла” на Тргу ружа

Данас у Мађарској једина државно призната народносна установа на српском наставном језику са 13 разреда (8+нулти-припремни+4), званично је почела с радом 1. септембра 1993. године под називом Српко забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Њој је две године касније прикључен и средњошколски ђачки дом под називом Српски ђачки дом који се налази у Улици руже бр. 5, где су смештена деца која похађају основну и средњу школу. Данашњи назив школа носи од 2009. године, по нашем највећем научнику.

--------------------------------------------------------------------------------


Az iskola történelme
A Szerbek Magyarországon egy történelmi kisebbség, akik több mint 3 évszázadon át, élnek ezen a területen.

A kis szerb közösségek elszórtan telepedtek le a vidéki és a városi területeken. A Cirill ábécé, ortodoxia, a hagyomány és az erős kapcsolatok az anyaországgal mentették meg a Szerbeket Magyarországon az elmúlt évszázadokban előrenyomuló asszimilációtól. Minden Ortodox Egyház közösségnek 1948-ig saját elemi iskolája volt. Az államosítás után megszűntek ezek a helyek és Pomázon jött létre a Kerületi Dél-szlávi Általános Iskola és Diákotthon.

1946-ban március 1-jén Pécsett alakult ki a Délszlávi Tanárképzési Iskola, amely politikai okokból 1947. végén és a következő év elején Budapestre lett átköltöztetve az Abonyi utcába. 1950-ben oktatási intézményünk átköltözött a Rózsák térre, ahol ma is megtalálható. Időközben a jelenlegi tanárképzési iskolát kiterjesztették gimnáziummal.

1954-ben a pomázi Dél-szlávi kerületi általános iskola és diákotthon Budapestre költözött és a pécsi Horvát Gimnáziummal megkapta a kerületi iskola statuszát. A középiskolásoknak a Szerbhorvát diákotthon a Munkács utca 15. alatt volt egészen 1995, amikor ugyanis megszűnt.

Szerbhorvát, valamint Horvátszerb Általános Iskola Diákotthon és Gimnázium néven működött 1993.-ig az amikor az újonnan fellépett politikai változások a volt szocialista Jugoszláv Szövetségi Köztársaságban és a szerb és horvát nemzetiségek különválása az iskola szétválását is eredményezte.

Ma Magyarországon az egyetlen államilag elismert intézmény, amely szerb nyelven folytat tanítást 13 évfolyamból áll (8 +előkészítő+4). Hivatalosan 1993. szeptember 1-jén kezdte meg működését Szerb Óvoda Általános Iskola és Gimnázium néven. Ehhez két évvel később csatlakozik a diákotthon, amely Szerb diákotthon néven megtalálható a Rózsa utca 5. alatt és ahol helyezkednek el a gyerekek, akik az általános iskolába és gimnáziumba járnak.