Magyarországi Szerb Színház /// Српско позориште у Мађаpској 3.5

Српско грађанско, професионално позориште поседује традицију од скоро два века, овде у Мађарској. Шта више – овде се родило.

„Наредног уторка, то јест дана 24-ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом: Крешталица (Papagáj) Почиње у 7 сати.”

Представа је најављена на плакату Мађарске позоришне дружине. Најава објављује „дилетанску“ представу, међутим у значењу данашњице, представа није нити мало аматерска: у њој играју Иштван Балог, Јулија Балог, Тамаш Фехер, надаље и Јоаким Вујић. Тада се бележила – 1813. година

Пријатељ Иштвана Балога био је Јоаким Вујић, њега називају „оцем српског позоришта“. Од епохалног значаја за историју српског театра је заслужан Јоаким Вујић, родом из Баје, који се у име српске студентске омладине у Пешти 22 јула 1813. обратио палатину Јосифу за дозволу приређивања једне позоришне представе у добротворне цели. Ову молбу су потписали мађарски глумци Иштван Балог. Власт је дозволила – на плакати Мађарске позоришне дружине писало је следеће. „Наредног уторка, то јест дана 24-ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом Крешталица (Papagáj)” То је била праизведба српског професионалног позоришта. У представи играо је Иштван Балог, осим њега Тамаш Фехер, мајстор глуме мађарске позоришне дружине, надаље, чак и Јулијана Балог – наиме, они су одлично говорили рацки, то јест српски. Почело је да расте, да се проширује, да се усавршава у симбиози – живот и представе оба народног позоришта – све док Јоаким Вујић није прешао у српски краљевски двор.

Српска заједница у Мађарској се нада, да валда поводом 200. годишњице јубилеја, наше позориште поседоваће једну такву сцену у Будимпешти где на достојан начин може прославити јубилеј позоришне праизведбе једног народа.

__________________________________________________________________

A szerb, polgári, hivatásos színjátszásnak közel két évszázados hagyománya van Magyarországon. Mi több - itt született.

„Jövö Kedden, az az Augustus 24. Napján a Magyar Játék Színben a Felséges Királyi Helytartó Tanáts kegyes engedelmével egy Diletans Rátz Társaság által a’ Szent Endrei Rátz Preparandia Institutumnak Segedelmére elő fog adódni Rátz Nyelven egy Néző Játék 3 Felvonásokban, ezen rátz nevezet alatt: KRESTALITZA ( PAPAGÁJ) Kezdődik 7 Órakor.”

Az Angyal Bandi plakátján találhatjuk meg a hírdetést a Rondella, azaz a Városi Kis Játékszín szereposztása alatt. Az előzetes „Diletans” előadást hírdet, mégis mai értelemben véve koránt sem amatőr: Balogh István, Balogh Júlia, Fehér Tamás és Joakim Vujić is játszik benne. 1813 – at írtak ekkor.

Balog István barátja volt Joakim Vujic akit „a szerb színház atyjának” is neveznek. Joakim a bajai, pravoszláv pap fia Szentendrén tanítóskodott abban az időben. Színháztörténeti kezdeményezés részéről, mikor 1813. július 22 -én folyamodott József nádorhoz, a Pesten tanuló szerb egyetemi ifjúság nevében egy jótékony célú szerb színielőadás megtartásának engedélyezéséért. (E kérelmet Balog István és Láng Ádám is aláírták.) A hatalom engedélyezte – a Magyar Színjátszó Társaság plakátján ez állt. „Jövő kedden, azaz augusztus 24. – napján a Magyar Játék Színben a Felséges Helytartó Tanáts kegyes engedelmével egy Diletans Rátz Társaság által a Szentendrei Rátz Preparandia Institutumnak segedelmére elő fog adódni rátz nyelven egy néző játék 3 felvonásokban, ezen rátz nevezet alatt: Krestalitza (Papagáj).” Ez volt a szerb hivatásos színjátszás ősbemutatója. Balog István játszott benne, de rajta kívül a magyar társulat „színmestere” Fehér Tamás is – sőt Balog Julianna – hiszen tökéletesen beszéltek rátzul, azaz szerbül. Szimbiózisban kezdett el növekedni, gyarapodni, tökéletesedni - mindkét nemzet színházi élete, színjátszása - Joakim Vujic, a szerb királyi udvarba való távozásáig.

A magyarországi szerb közösség reméli, hogy talán a 200. évfordulón egy olyan játszóhellyel rendelkezik majd színházunk Budapesten, ahol méltóképpen ünnepelheti egy nemzet – „színház-ősbemutatója” jubileumát.